ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Владика Данило

1 CE

Владика Данило, ноћу, док мисли да сви спавају, проклиње Турке, њихову државу, владаре, веру и сва њихова освајања. Жали државе које су пале под турску власт, укључујући и своју. Такође жали за свим људима који су погинули покушавајући да одбране своју државу од "злога госта Европе". Спомииње и оне који су издали своју земљу и назива их "људском кугом".

Вук Мићуновић

2

Иако је Владика мислио да сви око њега спавају Вук Мићуновић га је слушао. Проговорио је и покушао да умири Владику уверавајући га да они никада неће престати да се боре са Турцима.

Коло

3

Народ прича о Косовском боју, о издаји Бранковића и величају Милоша као савршеног витеза. Бог је послао Турке у њихову земљу да их казни за све њихове грехе, сад морају да умиру за част и за земљу а не добијају ништа. Као и Владика, коло прозива издајнике који су се удружили са Турцима.

Главари

4

Главари чују шта је народ причао и почињу да се слажу са њима. Не треба бити кукавица, већ треба истерати Турке са њихове земље. Када закаснели Мартиновићи дођу, скуп сазнаје да је "спркиња узела Турчина". Мариновићи су случајно убили Ружу Касанову и кају се.

Скуп главара и Турака

5

На скупу у почетку сви ћуте, нико речи не изговара. Кнез Јанко прозове Турке да кажу нешто и Хаџи-Али-Мемедовић каже да зна зашто су се они скупили и да требају да мире породице које су у свађи. Кнез Роган у одговара и говори му да знају да он покушава да избегне оно због чега су се они стварно окупили. Владика Данило почиње молитву Богу, као да га призива. У тој молитви он исказује своје мишљење о Турцима и њиховој вери.

Скуп главара и Турака

6

Скендер-Ага се супротставља Владикиној молитви и пита га зашто Турци треба да се плаше Црногораца речима "но што стрепи лаф од гуске". Након тога сви главари кренуше збијати шале и причати приче док војвода Батрић не каже Турцима да требају да сруше своје џамије и да преузму њихову веру. Тад Мустај-кадија крене, слично владикиној молитви, молити се Алаху и кроз молитву исказивати своје праве мисли. Главари ту сватише њихове намере.

Писмо везира владики

7

Владики Данилу стиже писмо од везира. У њему везир упозорава владику и све главаре зашто је он послат и позива све главаре да дођу код њега

Одговор владике Данила

8

Владика Данило одговара везиру на писмо. У одговру му каже да јасно разуме шта везир има да каже и да неће допустити да Турци лако узму његову земљу и народ. Такође говори му како је турска владавина лоше, да они нису људи већ звери и да им се никада не треба веровати.

Чудни снови

9

Након састанка са Турцима, главари су полегали да спавају и кнез Роган и кнез Јанко чују да неко прича. То је био Вук Мандушић. Причао је како је заљубљен у снаху бана Милоњића.
Када су се сви пробудили почели су да причају о својим сновима.

Турски сватови

10

Током ручка, главари су чули пуцњеве у даљини. Схватили су да су то турски сватови. У сватовима је убијен Батрић, ту вест им је пренела његова сестра која је од туге узела нож и одузела себи живот. Наставили су да жале Батрића и сестру му. Био је частан. Сестру су разумели, и они би исто урадили да изгубе брата.

Млечани

11

Долази војвода Драшко и са главарима прича о млечанима, колико јунака имају, каква имје војска, како ратују. Главари питају а Драшко одговара.

Игуман Стефан

12

Игуман Стефан долази и прича са главарима, а посебно са кнезом Роганом. Истиче му важности вере и покушава да га приближи вери и отаџбини. Главари су заспали док се игуман целе ноћи молио крај ватре.
Када су се пробудили следећег дана угледали су игумана како се идаље моли. Па су као и пре неки дан почели да препричавају снове. Сви су снили исти сан. Милоша Обилића.

Бадње вече

13

Сви су пошли кућама осим владике Данила и игумана Стефана. Сели су око огња, а деца око њих играју. Почну да причају. О рату. О животу. Игуман је старији од владике и прича му како има још пуно да проживи свог живота. Прича му и како се плаши да ће Турци изненада да нападну, а владика га умирује. Након тога они оду на спавање. Ујутру су пошли на литургију.

Битка

14

Када су владика и игуман изашли са литургије срели су ђака који им је рекао да је чуо пуцање и видео дим са долине у близини. Помислио је да се одиграла некаква битка. Владика креће на то поље и схвати да се уствари нешто одиграло. Види пет Мартиновића, Вука Бориловића и три своје слуге сви запрљани крвљу. Владика их упита шта се десило и добија одговор да су се у току ноћи "поклали са Турцима".

Славље

15

Након тога сви су се заједно вратили до цркве. Окупише се у коло и крену да славе своју победу. Игуман пред народом слави све познате српске јунаке и части народ кољивом. Када су се најели и наславили отишли су кућама.

Ново љето

16

Игуман и владика седе када им прилази момче и почиње да им прича о битци на Цетињу, па након тога крене књигу да им чита. Седе и пажљиво га слушају, када неко лупа на врата. Ђаци отворише врата, кад тамо стоји Вук Мандушић сав прекривен крвљу. Каже да је био у покољу са Турцима и да је остао без пушке.
На то владика дарује Вуку нову пушку.